Dajana Evans 26a

Ova knjiga.. uh.I just did not see it coming. 

Ali to je možda slučaj sa knjigama kad se pustiš u čitanje dela o kojem se prethodno apsoultno nisi informisao. Ni o piscu, ni o delu. Taj deo uglavnom uradim kad zađem malo dublje u čitanje i ako me priča "kupi". To sam uradila negde posle pola knjige i iznenadila se. Da sam neke stvari saznala pre nego što sam se upustila u čitanje možda početni entuzijazam ne bi bio toliko velik i neometan spojlerima. Tako da to je dobra stvar, jer sam knjigu pročitala bez ikakvih nametnutih, tuđih utisaka. To zadovoljstvo možda nećete imati ukoliko nastavite sa čitanjem ovo mini recenzije, ali obećavam da neću previše otkrivati. 

Ono što se meni najviše svidelo je početak, tj. prvi deo knjige. Inače knjiga je podeljena na četiri dela: prvi deo, drugi deo, treći deo i najbolji deo. Evo jednog šta je pisac hteo reći pitanja: Da li je najbolji deo najbolji deo? Hm. Priča se vrti oko života dve bliznakinje, Besi i Džordžije i njhove porodice. Od detinjstva pa do neke pozne adolescencije pratimo njihovo odrastanje i otkrivamo realnost koja ih oblikuje. Meni lično se najviše svideo početak, kao što sam već rekla, dakle detinjstvo. Naravno, naivno, bezbrižno, nevino, naivno detinjstvo. Ne samo zbog toga što život nije preuzeo život u svoje ruke, već zbog atmosfere s početka knjige. Nekako je vrlo britanski. Iako je to možda kliše, iako je moja knjiga na srpskom jeziku i kroz prevod se može osetiti taj british momenat. Iako se radi o mešanim kulturama, engleskoj i afričkoj početak je vezan za mali gradić u Engleskoj, miran gradić sa jednim frizerskim salonom, jednim pabom, jednim supermarketom, jednim vrtićem, jednom rekom, jednim parkom ali opet živahnim zbog razigranog duha malih bliznakinja. Takva je perspektiva naslikana i po meni je pisac dobro menja tokom knjige, tokom godina, grad ostaje suštinski isti, ali doživljavamo ga na drugi način, prvo ga napuštamo, pa mu se vraćamo, pa u krug.

Elem, ne bih da prepričavam fabulu ove knjige, jer to mi nije cilj. Knjiga je vrlo laka za čitanje, brzo klizi, nema teških rečenica, ali ima teških trenutaka koje život donosi manje srećnim. Ova knjiga je piščev način borbe sa svojom životnom pričom budući da je bazirana na ličnom iskustvu, ili tragediji. I na taj način je prelepa. Ovo je roman koji nije naširoko deskriptivan, subjektivan i komplikovan. Površan ali opet vrlo iskren i vrlo stvaran. Prijalo mi je da zavirim u jednu životnu priču o odrastanju, o porodici, sestrama, ljubavi i jednako mi je bilo teško saznanje da ova priča nema hepi end, kao što neke priče nemaju. 

Za ljubitelje atmosferičnih trenutaka, skupljanja jabuka za jesenju pitu, zalivanju ruža i donošenju odluka na tabureima koji mirišu na jagode, i za neočekivane ishode...