Analiza dela
Mada ova obimna knjiga sadrži 623 stranice, dajem joj jednu šoljicu kafe.
P.S. Šoljice kafe se dodeljuju prema trudu koji je potrebno uložiti u interpretaciju i razumevanje knjige. Na primer većini dela evropskog postmodernizma dela bih dala četiri zvezdice. Pet je maksimalan broj. To ne znači da je na sklali sviđanja ova kniga dobila broj jedan. Naprotiv, vrlo mi se svidela ova knjiga.
Ovo je moja prva knjiga od autorke Marijane Kiz koja mi je dospela u ruke. Iako nije njen najpopularniji i najprodavaniji naslov, meni je dovoljno prijala da poželim da pročitam i ostale njene knjige. To će biti možda jos jedna ili dve, koliko ih je kod nas prevedeno. Marijana Kiz važi za najpopularniju irsku spisateljicu u oblasti tzv. čik-lita. Da se razumemo, ja nisam neko ko zazire od ove vrste literature, ali nisam ni pročitala više od tek nekoliko u životu. Nisam naišla na korist od čitanja takvih knjiga, osim one da ponekad mozak treba pustiti na pašu i uživati u laganom štivu, na primer na plaži tokom odmora ili kad vam jednostavno treba nešto lagano. I u tu svrhu su zaista ponekad poželjne. Ja zaista ne doživljavam sebe toliko ozbiljno da bi trebala da prećutim činjenicu da sam pročitala Dnevnik kupoholičarke i Đavo nosi Pradu and I liked it.
Međutim, ja ovu knjigu ne bih uzela zdravo za gotovo kao čik-lit, iako je to prvo obeležje koje kategoriše ovo delo. Definitivno je pisana vrlo laganim stilom, lako se čita, savladaćete je za par dana. Podeljena je na kratka poglavlja od kojih svako ima po dve tri stranice, tako da se odmah po formalnom planu vidi da štivo takoreći samo klizi. Elem, ono čime se ova knjiga izdvaja od ostalih tralala priča je to što njeni likovi prolaze kroz zapravo teške životne situacije i to nijedan način pripovedanja ne može da ublaži. Mada sam pročitala samo jednu knjigu, imam osećaj da sam napipala ono nešto što je svojstveno i ostalim knjigama ove autorke i mnogo me zanima da saznam u budućnosti da li sam u pravu. Postoji mala doza čarobnog u knjizi odmah na početku, a to je neko nefizičko biće, pripovedač, koji nas uvodi u priču i prisutan je celim putem. Mi ne znamo ko je ono ili šta je, ali znamo da traži nešto da sazna ili otkrije, dakle tu je sa nekim ciljem. Može da uđe u sećanja od likova, može da čita njihova osećanja, emocije i na taj način nam autor zapravo dočarava radnju. Upoznajemo sa sa likovima upravo kroz saznanja ovog tajanstvenog bića.
