#AYEARATHON read-a-thon

I tako je pred nama još jedna zemaljska godina i opšti stav koji kruži je onaj o novom početku i ostavljanju svega lošeg iza sebe. Ja takođe ovo uvažavam i poštujem, i želim svima divnu predstojeću 2016 godinu. Kako je početak godine uvek obeležen zaraznom motivacijom i entuzijazmom vezanim za novogodišnje odluke i željom da postavite sebi neke ciljeve koje ćete se truditi da u toj godini ispunite (ponekad se taj žar ugasi već početkom februara), tako sam i ja odlučila da se uključim u jedan read-a-thon iliti čitaton (u mom slobodnom prevodu). Objasniću malo opširnije o čemu je reč u daljem tekstu. Dakle ovo je moja odluka vezana za knjige. Ta i još jedna a to je da ove godine ispunim goodreads challenge, i da pročitam 30 knjiga za godinu dana. Za prave knjiške moljce je ovo možda brojka za jedan mesec, ali ja neću da precenjujem svoje mogućnosti. Isti broj sam sebi zadala prošle godine i nisam uspela da ga ispunim, tako da ove godine sam vrlo odlučna i ubeđena da ću uspeti. Ove godine ću se više potruditi.
E sad, što se tiče #ayearathon čitatona, evo o čemu je reč:

Marijana Kiz Najsjajnija zvezda na nebu

Analiza dela  

Mada ova obimna knjiga sadrži 623 stranice, dajem joj jednu šoljicu kafe.

P.S. Šoljice kafe se dodeljuju prema trudu koji je potrebno uložiti u interpretaciju i razumevanje knjige. Na primer većini dela evropskog postmodernizma dela bih dala četiri zvezdice. Pet je maksimalan broj. To ne znači da je na sklali sviđanja ova kniga dobila broj jedan. Naprotiv, vrlo mi se svidela ova knjiga.

Ovo je moja prva knjiga od autorke Marijane Kiz koja mi je dospela u ruke. Iako nije njen najpopularniji i najprodavaniji naslov, meni je dovoljno prijala da poželim da pročitam i ostale njene knjige. To će biti možda jos jedna ili dve, koliko ih je kod nas prevedeno. Marijana Kiz važi za najpopularniju irsku spisateljicu u oblasti tzv. čik-lita. Da se razumemo, ja nisam neko ko zazire od ove vrste literature, ali nisam ni pročitala više od tek nekoliko u životu. Nisam naišla na korist od čitanja takvih knjiga, osim one da ponekad mozak treba pustiti na pašu i uživati u laganom štivu, na primer na plaži tokom odmora ili kad vam jednostavno treba nešto lagano. I u tu svrhu su zaista ponekad poželjne. Ja zaista ne doživljavam sebe toliko ozbiljno da bi trebala da prećutim činjenicu da sam pročitala Dnevnik kupoholičarke i Đavo nosi Pradu and I liked it.

Međutim, ja ovu knjigu ne bih uzela zdravo za gotovo kao čik-lit, iako je to prvo obeležje koje kategoriše ovo delo. Definitivno je pisana vrlo laganim stilom, lako se čita, savladaćete je za par dana. Podeljena je na kratka poglavlja od kojih svako ima po dve tri stranice, tako da se odmah po formalnom planu  vidi da štivo takoreći samo klizi. Elem, ono čime se ova knjiga  izdvaja od ostalih tralala priča je to što njeni likovi prolaze kroz zapravo teške životne situacije i to nijedan način pripovedanja ne može da ublaži. Mada sam pročitala samo jednu knjigu, imam osećaj da sam napipala ono nešto što je svojstveno i ostalim knjigama ove autorke i mnogo me  zanima da saznam u budućnosti da li sam u pravu. Postoji mala doza čarobnog u knjizi odmah na početku, a to je neko nefizičko biće, pripovedač, koji nas uvodi u priču i prisutan je celim putem. Mi ne znamo ko je ono ili šta je, ali znamo da traži nešto da sazna ili otkrije, dakle tu je sa nekim ciljem. Može da uđe u sećanja od likova, može da čita njihova osećanja, emocije i na taj način nam autor zapravo dočarava radnju. Upoznajemo sa sa likovima upravo kroz saznanja ovog tajanstvenog bića.

   

Čitanje u novembru

Da li još neko ima u biblioteci knjige koje su određene isključivo za zimu? Sećam se jednog filma sa Sandrom Bullock u kojem izjavljuje kako svakog Božića čita Orkanske visove. Kod mene su to Čarls Dikens i Hari Poter. To je jednostavno moja neka tradicija, pošto i inače dosta stvari delim prema godišnjim dobima jer za mene tako dobijaju na nekoj svečanosti, ali za većinu ljudi je zima i period pred novogodišnje praznika najsvečaniji. Bar romantična strana svega toga. Za potrebe ovog teksta se nećemo osvrtati na mračnu stranu zime.

Ja sam veliki ljubitelj Harija Potera, moj prvi dodir sa istoimenom franšizom seže još do predpubertetskih dana, kada je prvi put izdata knjiga  Hari Poter i kamen mudraca na našem jeziku. Sve u vezi HP-a će me zauvek zanimati i fascinirati, a knjige ću čitati periodično, do kraja života. Verovatno zimi. After all this time? Always 

Za narednih nekoliko dana sam na policu stavila knjige J.K. Rowling. Dakle pored Hari Potera, sam konečno uzela knjigu koju je Rowling napisala nakon serije o HP, pod nazivom Upražnjeno mesto. Već dugo planiram da je pročitam, ovaj primerak sam uzela iz biblioteke, kao i sledeće dve knjige, tako da ću ih do kraja meseca  sigurno pročitati. Ono što znam o ovoj knjizi je da se pisanje i tematika potpuno razlikuju od onoga na šta smo navikli kod Hari Potera, što znači da su kod publike očekivanja velika. Nisam namerno čitala recenzije i ocene za ovu knjigu jer ne želim da bilo šta utiče na moje rasuđivanje, želim "čisto platno"  i objektivnost (mada nisam sigurna koliko je to moguće u slučaju JKR). Planiram da uradim manju recenziju ove knjge nakon što je pročitam.

Fashions in the Era of Jane Austen by Jody Gale

Volim kad nenadano naiđem na neku fenomenalnu knjigu kao što je ova. Izgleda da su u životu zaista najbolje stvari neplanirane i spontane. Baš ludo od mene što spontanost i nenadanost vezujem za izbor knjiga, kao da je to neki ekstremni sport, ali ja uvek kažem, svakom svoje i hey, its my thing, I love it, let it go.

Elem, ova i svaka slična knjiga ovoj kod mene zaslužuje posebno mesto na polici. Ovo je doduše knjiga ilustracija, ali ono što je moje oko zaintrigiralo pri pogledu na naslovnu stranu je Jane Austen, era i fashion. Naime, ovo je kolekcija haljina koje su se nosile u periodu velike ( da, ja je zovem velika) Jane Austen. Ne samo što je ovaj projekat savršen sam po sebi, zapravo je i vrlo edukativan za sve one koje to zapravo zanima, jer moda je,  ako neko nije znao, tada bila nešto drugačija nego danas. Osim očigledne razlike u krojevima, strogo konvencionalan britanski način života je diktirao više presvlačenja i menjanja odeće dnevno. Svaka radnja je zahtevala drugu vrstu haljine, pa bi tako bilo apsolutno suludo ručati u istom outfitu u kojom ste i doručkovali. Naravno, to je variralo od plemstva, koje je ubedljivo vodilo sa i do 10tak haljina dnevno, za nežniji pol naravno, do srednje klase, što je i razumno, budući da oni malo manje imućni nisu sedali za sto 15 puta dnevno.

Anyhow, ovaj projekat je nastao i zapravo sadrži ilustracije iz britanskog Ackermann's repository of the Arts, što je nekadašnji časopis iz godine 1809-1829, tada vrlo popularan mesečnik koji je donosio teme iz umetnosti, književnosti, politike i mode i koji je redigovao istoimeni Rudolph Ackermann.

Ilustracije su podeljene po mesecima i obuhvataju period od 1809-1820. Haljine su označene prema prigodi za koju su namenjene, pa tako imamo morning dress ili jutarnu haljinu, evening dress ili večernju haljinu, opera dress haljinu za operu i mnogo drugih uz kratke karakteristike za svaku. Ja ovu knjigu imam u epub formatu na engleskom jeziku pa cu ovde podeliti neke slike iz nje. Uživajte!

Utešne kućne biblioteke

Ako volite svoje knjige sigurno kao i ja volite da ih slažete, spremate, organizujete, čistite prašinu sa njih? Da? Ne? Znate ono kad kupite neki novi komad odeće pa dobijete neku potrebu da presložite ceo ormar da bi taj novi komad lepo izgledao u čistom i složenom, pa i ostale stvari dobiju tu neku ponovljenost? E, pa ja to radim i sa knjigama :)

Naravno životna želja mi je da svojim knjigama posvetim celu jednu prostoriju i da na sred iste stavim jednu udobnu fotelju i ćebence. I možda jos jednu fotelju jer sve je lepše u dvoje :)

Lepo je imati snove i maštati a maštu možemo obogaćivati inspiracijom, inspiraciju možemo razbuditi nekim idejama ili slikama kao što ja to nekad radim. Ove slike me jako inspirišu i raduju. Neke od ovih kućnih biblioteka su "pusti snovi", pa ipak istim žarom im se možemo diviti, a neke su pristupačnije, dovoljna je ideja i malo truda da i svoje police preuredite i napravite sebi pravi mali kutak za uživanje ;)

Dajana Evans 26a

Ova knjiga.. uh.I just did not see it coming. 

Ali to je možda slučaj sa knjigama kad se pustiš u čitanje dela o kojem se prethodno apsoultno nisi informisao. Ni o piscu, ni o delu. Taj deo uglavnom uradim kad zađem malo dublje u čitanje i ako me priča "kupi". To sam uradila negde posle pola knjige i iznenadila se. Da sam neke stvari saznala pre nego što sam se upustila u čitanje možda početni entuzijazam ne bi bio toliko velik i neometan spojlerima. Tako da to je dobra stvar, jer sam knjigu pročitala bez ikakvih nametnutih, tuđih utisaka. To zadovoljstvo možda nećete imati ukoliko nastavite sa čitanjem ovo mini recenzije, ali obećavam da neću previše otkrivati. 

Ono što se meni najviše svidelo je početak, tj. prvi deo knjige. Inače knjiga je podeljena na četiri dela: prvi deo, drugi deo, treći deo i najbolji deo. Evo jednog šta je pisac hteo reći pitanja: Da li je najbolji deo najbolji deo? Hm. Priča se vrti oko života dve bliznakinje, Besi i Džordžije i njhove porodice. Od detinjstva pa do neke pozne adolescencije pratimo njihovo odrastanje i otkrivamo realnost koja ih oblikuje. Meni lično se najviše svideo početak, kao što sam već rekla, dakle detinjstvo. Naravno, naivno, bezbrižno, nevino, naivno detinjstvo. Ne samo zbog toga što život nije preuzeo život u svoje ruke, već zbog atmosfere s početka knjige. Nekako je vrlo britanski. Iako je to možda kliše, iako je moja knjiga na srpskom jeziku i kroz prevod se može osetiti taj british momenat. Iako se radi o mešanim kulturama, engleskoj i afričkoj početak je vezan za mali gradić u Engleskoj, miran gradić sa jednim frizerskim salonom, jednim pabom, jednim supermarketom, jednim vrtićem, jednom rekom, jednim parkom ali opet živahnim zbog razigranog duha malih bliznakinja. Takva je perspektiva naslikana i po meni je pisac dobro menja tokom knjige, tokom godina, grad ostaje suštinski isti, ali doživljavamo ga na drugi način, prvo ga napuštamo, pa mu se vraćamo, pa u krug.

Elem, ne bih da prepričavam fabulu ove knjige, jer to mi nije cilj. Knjiga je vrlo laka za čitanje, brzo klizi, nema teških rečenica, ali ima teških trenutaka koje život donosi manje srećnim. Ova knjiga je piščev način borbe sa svojom životnom pričom budući da je bazirana na ličnom iskustvu, ili tragediji. I na taj način je prelepa. Ovo je roman koji nije naširoko deskriptivan, subjektivan i komplikovan. Površan ali opet vrlo iskren i vrlo stvaran. Prijalo mi je da zavirim u jednu životnu priču o odrastanju, o porodici, sestrama, ljubavi i jednako mi je bilo teško saznanje da ova priča nema hepi end, kao što neke priče nemaju. 

Za ljubitelje atmosferičnih trenutaka, skupljanja jabuka za jesenju pitu, zalivanju ruža i donošenju odluka na tabureima koji mirišu na jagode, i za neočekivane ishode...